Meditacija je jednostavna i besplatna tehnika koja je dostupna svima. Istraživanja o meditaciji i mozgu se stalno razvijaju dugi niz godina, a nove studije izlaze skoro svake nedelje kako bi ilustrovale neke nove prednosti meditacije. Ova praksa ima neverovatan niz neuroloških prednosti – od promena u zapremini sive materije, do smanjene aktivnosti u nekim centrima mozga, do poboljšane povezanosti između regiona mozga. Meditacija je uobičajeni proces treniranja vašeg uma da se fokusira i preusmeri vaše misli. Popularnost meditacije raste kako sve više ljudi otkriva njene brojne zdravstvene prednosti. Možete je koristiti da povećate svest o sebi i svom okruženju. Mnogi ljudi je doživljavaju kao način da smanje stres i razviju koncentraciju. Takođe koriste ovu praksu da razviju druge korisne navike i osećanja, kao što su pozitivno razmišljanje, raspoloženje, samodisciplina, zdravi obrasci spavanja, pa čak i povećana tolerancija na bol. Meditacija pruža mir i tišinu protiv stresa svakodnevnog života i otvara vrata najdubljem i božanskom delu nas samih. Ovde nudim osnove koji će vas pokrenuti na putu ka većoj smirenosti, prihvatanju i radosti. Duboko udahnite i spremite se da se opustite …
Osnovno što morate znati
„Svrha meditacije je da postanemo svesni tokom svih delova našeg života, tako da smo budni, prisutni i otvorenog srca u svemu što radimo“, rekla je Tara Brač, popularna učiteljica meditacije sa sedištem u blizini Vašingtona, „A ne samo kada sedimo na jastuku i spremamo se da meditiramo.”
Meditacija svesnosti nije u tome da pustite svoje misli da lutaju. Ali ne radi se ni o pokušaju da ispraznite svoj um. Praksa uključuje obraćanje pažnje na sadašnji trenutak – posebno na sopstvene misli, emocije i senzacije – šta god da se trenutno dešava u vašem životu.
Šta kada um odluta?
Neizbežno je: tokom meditacije, vaš um će lutati. Možda ćete primetiti neke senzacije u telu, stvari koje se dešavaju oko vas ili ćete se samo izgubiti u mislima o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, možda osuđujući sebe ili druge. U ovome nema ništa lose, sve je to u redu – razmišljanje je jednako prirodno kao i disanje.
„Prirodna je uslovljenost uma da luta“, rekla je Tara Brač. Kada se to dogodi, jednostavno primetite o čemu ste razmišljali u tom datom momentu ili šta vam je odvlačilo pažnju, a zatim odvojite trenutak i zastanite. Otpustite sve o čemu ste razmišljali, ponovo usmerite pažnju, a zatim nežno vratite svoju svesnost na dah, prisustvujući svakom udisaju i izdisaju i tako nekoliko puta: dubok udah – isto tako dubok izdah. Tamo gde gradimo našu veštinu je praksa vraćanja misli. Vraćamo se iznova i iznova. Zapazite to — razmišljajući — pa zastanite, a zatim se vratite u sadašnji trenutak. Možete sami da vežbate meditaciju bilo kada i bilo gde. Ali slušanje osnovnih vođenih meditacija takođe može biti od pomoći, posebno kada počinjete. Uputstva iskusnog učitelja mogu pomoći da nas podseti da se vratimo u sadašnji trenutak, da se oslobodimo ometajućih misli i da ne budemo tako strogi prema sebi. Jedan minut je odlično mesto za početak, ali i dobro je ako jednostavno nemate puno vremena. Ako ste iskusniji ili spremniji, uronite u meditacije od 10 ili 15 minuta.
Skeniranje tela
Skeniranje tela umesto da trenirate svoju pažnju na disanje, kao što je slučaj u osnovnoj meditaciji svesnosti, podrazumeva sistematsko fokusiranje na različite senzacije i delove tela, od glave do nožnih prstiju. Počnite od vrha glave. Polako i namerno, usmerite pažnju na površinu kože. Pogledajte da li možete da osetite kožu glave, uši, kapke i nos. Nastavite dalje, krećući se preko lica i ušiju, niz vrat i ramena i sve do nožnih prstiju. U početku može izgledati kao da uopšte ne osećate ništa. Ali kako napredujete, možda ćete početi da primećujete čitav novi svet. Neka od osećanja mogu biti prijatna i nežna, neka mogu biti neutralna – peckanje ili svrab. A neka mogu biti neprijatna. Vaša stopala mogu negde osetiti bol. Šta god da je osećaj, samo ga zabeležite. Ako treba da se pomerite da biste ublažili pravi bol, uradite to. I naravno, ako shvatite da vam je um odlutao, jednostavno zabeležite misao i vratite pažnju na telo.
Završna misao
Izaberite vreme
Kao i svaka navika, meditacija postaje lakša ako je deo vaše rutine. Izaberite vreme da to radite svaki dan i pokušajte da ga se držite. Za mnoge ljude, najlakše je meditirati ujutru. Ali da li je pre ili posle ručka, posle posla ili pre spavanja, na vama je da odlučite. „Počnite tako što ćete svaki dan odvojiti vreme“, i za početak ubeležite to u svoj dnevnik da vam ne bi slučajno promaklo. Baš kao i fizička vežba, razviti naviku vežbanja znači biti redovan.
Izaberite mesto
Moj savet iz ličnog iskustva koji vam može pomoći, jeste da meditirate na istoj lokaciji svaki dan. Ovo nije od suštinskog značaja, ali može pomoći da se minimizira potencijal ometanja i lutanja uma. Nije neophodno savijati noge u položaj lotosa ili čak sedeti na podu. Samo pronađite udoban položaj gde možete da sedite uspravno i gde nećete biti previše ometani.
Pripremite svoju opremu
Ne morate da potrošite ni novčića da biste započeli. Sve što vam treba je negde da sednete i malo dobre volje. Uz to, postoji mnogo jastuka za meditaciju, stolica i drugih dodataka za one koji to žele. Ali udobna stolica ili mekani tepih u nekom uglu je zaista sve što vam treba.
“1 minut meditacije dnevno daje 99% uspeha u vašem danu”
Pišite u komentarima ako vam se dopao tekst, takođe sačuvajte i podelite sa prijateljima za koje
mislite da bi im bio koristan…
„Prirodna je uslovljenost uma da luta“, rekla je Tara Brač. Kada se to dogodi, jednostavno primetite o čemu ste razmišljali u tom datom momentu ili šta vam je odvlačilo pažnju, a zatim odvojite trenutak i zastanite. Otpustite sve o čemu ste razmišljali, ponovo usmerite pažnju, a zatim nežno vratite svoju svesnost na dah, prisustvujući svakom udisaju i izdisaju i tako nekoliko puta: dubok udah – isto tako dubok izdah. Tamo gde gradimo našu veštinu je praksa vraćanja misli. Vraćamo se iznova i iznova. Zapazite to — razmišljajući — pa zastanite, a zatim se vratite u sadašnji trenutak. Možete sami da vežbate meditaciju bilo kada i bilo gde. Ali slušanje osnovnih vođenih meditacija takođe može biti od pomoći, posebno kada počinjete. Uputstva iskusnog učitelja mogu pomoći da nas podseti da se vratimo u sadašnji trenutak, da se oslobodimo ometajućih misli i da ne budemo tako strogi prema sebi. Jedan minut je odlično mesto za početak, ali i dobro je ako jednostavno nemate puno vremena. Ako ste iskusniji ili spremniji, uronite u meditacije od 10 ili 15 minuta.
Skeniranje tela
Skeniranje tela umesto da trenirate svoju pažnju na disanje, kao što je slučaj u osnovnoj meditaciji svesnosti, podrazumeva sistematsko fokusiranje na različite senzacije i delove tela, od glave do nožnih prstiju. Počnite od vrha glave. Polako i namerno, usmerite pažnju na površinu kože. Pogledajte da li možete da osetite kožu glave, uši, kapke i nos. Nastavite dalje, krećući se preko lica i ušiju, niz vrat i ramena i sve do nožnih prstiju. U početku može izgledati kao da uopšte ne osećate ništa. Ali kako napredujete, možda ćete početi da primećujete čitav novi svet. Neka od osećanja mogu biti prijatna i nežna, neka mogu biti neutralna – peckanje ili svrab. A neka mogu biti neprijatna. Vaša stopala mogu negde osetiti bol. Šta god da je osećaj, samo ga zabeležite. Ako treba da se pomerite da biste ublažili pravi bol, uradite to. I naravno, ako shvatite da vam je um odlutao, jednostavno zabeležite misao i vratite pažnju na telo.
Završna misao
Izaberite vreme
Kao i svaka navika, meditacija postaje lakša ako je deo vaše rutine. Izaberite vreme da to radite svaki dan i pokušajte da ga se držite. Za mnoge ljude, najlakše je meditirati ujutru. Ali da li je pre ili posle ručka, posle posla ili pre spavanja, na vama je da odlučite. „Počnite tako što ćete svaki dan odvojiti vreme“, i za početak ubeležite to u svoj dnevnik da vam ne bi slučajno promaklo. Baš kao i fizička vežba, razviti naviku vežbanja znači biti redovan.
Izaberite mesto
Moj savet iz ličnog iskustva koji vam može pomoći, jeste da meditirate na istoj lokaciji svaki dan. Ovo nije od suštinskog značaja, ali može pomoći da se minimizira potencijal ometanja i lutanja uma. Nije neophodno savijati noge u položaj lotosa ili čak sedeti na podu. Samo pronađite udoban položaj gde možete da sedite uspravno i gde nećete biti previše ometani.
Pripremite svoju opremu
Ne morate da potrošite ni novčića da biste započeli. Sve što vam treba je negde da sednete i malo dobre volje. Uz to, postoji mnogo jastuka za meditaciju, stolica i drugih dodataka za one koji to žele. Ali udobna stolica ili mekani tepih u nekom uglu je zaista sve što vam treba.
“1 minut meditacije dnevno daje 99% uspeha u vašem danu”
Pišite u komentarima ako vam se dopao tekst, takođe sačuvajte i podelite sa prijateljima za koje
mislite da bi im bio koristan…
Za Vaš uspeh od srca,
Ines
